Nedavno se pojavila senzacionalistički formulisana vest da svakodnevno uzimanje aspirina može da smanji rizik obolevanja od raka, a verovatnoću njegovog metastaziranja za 40 do 50 odsto. Međutim, pažljiviji pogled na istraživanja koja to tvrde pokazuje da istina o aspirinu nije tako jednostavna.
Aspirin, acetil-salicilna kiselina, je sintetička verzija sastojka koji se ranije dobijao od vrbove kore. Nemački hemičari su ga izdvojili krajem 19. veka i plasirali kao lek. Danas se on proizvodi sintetički. Proučavanje o aspirinu je izveo prof. Piter Rotvel, sa Univerziteta Oksford, iz Engleske. U našim medijima vest je preneta na sledeći način:
“Neke ranije studije su već ukazale da redovno korišćenje aspirina, čak i u maloj dozi od 75 miligrama dnevno, smanjuje dugoročni rizik umiranja od raka, ali da je za takav njegov učinak potrebno da se uzima tokom čak osam do deset godina, prenela je novinska agencija Rojters. Sada je oksfordski tim kojim je rukovodio Piter Rotvel, utvrdio da aspirin u stvari i kratkoročno smanjuje rizik od raka. Naime, aspirin može da spreči rak u veoma ranoj fazi. Između te faze i one u kojoj se pojavljuju simptomi bolesti mogu da prođu godine, pa je zato izgledalo da je dejstvo aspirina na ovom polju samo dugoročno. Ono što je sasvim novo jeste nalaz da aspirin može znatno da smanji rizik od metastaziranja raka jer dosad nije potvrđeno da i jedan medikament ima takvo dejstvo, istakao je Rotvel.”
Evo šta je problematično u toj priči:
Nova otkrića prof. Rotvela zapravo predstavljaju samo ponovnu analizu 90 već ranije objavljenih proučavanja. Iz nepoznatih razloga, ova nova analiza nije uzela u obzir nekoliko velikih istraživanja aspirina u SAD, koja nisu uspela da utvrde da aspirin ima bilo kakav zaštitni efekat. Isto tako, doza aspirina koja je uzeta u obzir u proučavanju je daleko viša od “bezbedne” doze, koja iznosi 75 mg – ako uopšte postoji bezbedna doza za svakodnevno uzimanje.
Što se tiče aspirina, prof. Rotvel je u svojim istraživanjima napravio pun krug. Taj isti autor – dakle, prof. Piter Rotvel - je 2007. objavio proučavanje u kome je utvrdio da je aspirin glavni uzrok šloga kod starijih i da je u poslednjih 25 godina doveo do četvorostrukog povećanja broja moždanih udara kod starijih pacijenata. U to vreme, prof. Rotvel je upozorio da bi aspirin, po izazivanju moždanih udara, uskoro mogao da pretekne i visok krvni pritisak kao glavni uzročnik šloga.
Nesumnjivo je da aspirin ima korisnih dejstava po organizam, ali ima i štetnih. Evo kojih:
* Proučavanja Medicinskog fakulteta Virdžinija, koja su pregledala bolničke zapise o smrtnim slučajevima u bolnicama, utvrdila su da od aspirina umre godišnje 20,000 ljudi samo u SAD.
* Nasumično kliničko testiranje aspirina na 5011 starijih osoba pokazalo je da je uzimanje aspirina dovelo do 4 puta više moždanih udara tipa krvarenja, a 1,6 do 1,8 puta više ishemičkih moždanih udara.
* Ugledni časopis American Journal of Medicine je objavio podatak da u SAD godišnje dospe u bolnicu oko 107000 pacijenata usled uzimanja nesteroidnih antiinflamatornih lekova (NSAID, u koje spadaju aspirin, acetisal i brufen), a oko 16500 tih slučajeva se završe smrtnim ishodom.
* Svake godine oko 1600 dece koja imaju Rejev sindrom i druge vrste alergije umre od aspirina.
* Aspirin izbacuje iz organizma veoma važan sastojak, folnu kiselinu, a doprinosi izbacivanju iz organizma i gvožđa, kalijuma, natrijuma i vitamina C. Folna kiselina je bitan zaštitni faktor upravo od raka i srčanih oboljenja.
Milioni ljudi po preporuci lekara i propagandi u medijima svakodnevno uzimaju aspirin u nadi da će sprečiti srčane i moždane udare. Tačno je da aspirin može da omogući da razređena krv lakše prođe kroz arterije ukoliko su sužene ili začepljene, ali same arterije ne može da očisti.
Što se tiče prevencije raka, moždanih i srčanih udara i drugih bolesti, daleko najbolji i najzdraviji plan je – hraniti se zdravo i voditi aktivan i zdrav život.
Poznato je, takođe, da je sveže voće i povrće, pogotovo ako je organski gajeno, sjajan prirodni izvor salicilata, pa i acetil-salicilne kiseline, i to u obliku i količinama koje ne škode organizmu (više o tome pogledajte ovde).
Nikako ne želimo da tvrdimo da je aspirin loš i da, umereno doziran i pravilno upotrebljen, ne može da pomogne u određenim slučajevima. Sigurno je da može.
Jedino što želimo da skrenemo pažnju jeste da je medicini odavno poznato da to nije neškodljiv lek, pogotovo kada se uzima svakodnevno.
Nema komentara:
Objavi komentar